Predrag Mušicki, trener čije je ime sinonim za sve uspehe OKK Šabac, vratio se u svoj klub, nakon višegodišnjeg boravka u inostranstvu. Već u prvoj sezoni po preuzimanju seniorske ekipe, izborio je promociju. Ovo su njegove impresije…
Šta Vas je navelo da se vratite u Klub posle uspešnog rada u Turskoj, Sloveniji i Belorusiji?
Vratio sam se iz porodičnih razloga. Dobio sam ponudu da se vratim u OKK Šabac, dugo sam razmišljao da li uopšte da ulazim ponovo u šabačku košarku, jer opet idemo “Jovo nanovo”! Kažem sam sebi – ko zna koji put krećem sa šabačkom košarkom od nule, nikako na gotovo. Na odluku je uticao i Aleksandar Rašić, koji je dve godine razgovarao sa mnom i isticao da ako se ja vratim u Šabac, on bi prihvatio da se uključi u rad kluba.
Sigurno nije bila laka odluka da nakon zapaženih rezultata u Belorusiji, gde ste igrali finale kupa i polufinale nacionalnog šampionata, preuzmete ekipu u četvrtom rangu takmičenja?
Ja nisam opsednut rangovima takmičenja, volim izazove. Belorusija možda jeste najbolji rezultat u mojoj karijeri, ali me uopšte ne opterećuje kakav ću tim da vodim i u kom rangu takmičenja. Imao sam ponuda iz prve lige, ali jednostavno odlučio sam se za Šabac, da završim ono što sam započeo, a to je da Šabac bude prvoligaš.
Ekipa je superiorno osvojila prvo mesto sa skorom 18:0. Ipak, nije bilo baš jednostavno stići do cilja?
U mom poslu je najvažnije da, kad se prihvatim da radim nešto, onda moram da postavim stvari na svoje mesto. Prvo krenem od strategije, pa onda tek ide taktika. Nije ovo prvi put da ulazim bez poraza sa ovim klubom, 3 puta je bilo: 2007, 2012. i sada, 2024.
Slažem se da nije lako kada nemaš juniore i kada nemaš uslove za rad, a tu je tada bilo niz drugih problema. Kada sam napravio selekciju radio sam prema sposobnostima igrača i stvarao dobru hemiju tima. Na kraju to je dalo rezultat. U tom sistemu su igrači bili najvažniji, prihvatili su moje razmišljanje i svoje individualne kvalitete pretvorili u kolektiv.
Da li ste u nekom trenutku posumnjali da možda nećete uspeti?
Kad se prihvatiš posla i napraviš selekciju, onda moraš da veruješ u svoje igrače i svoj rad, tako da nikad nisam sumnjao u naš uspeh.
Prvi cilj u podizanju šabačke košarke je ostvaren. Možemo li se nadati borbi za Savezni rang već sledeće sezone?
Cilj je da dodjemo do prve lige. Normalno da je zadatak da uđemo u viši rang takmičenja, to je prvi i osnovni cilj. Novi presednik Rašić imaće težak posao kako obezbediti sredstva da bi sve to funkcionisalo. Neće biti lako bez podrške lokalne samouprave i sponzora, vreme je da kao košarka kao sport bude ispoštovana, jer to zaslužuje.
Osim seniorske ekipe, i mlađe kategorije kluba su imale prilično uspešnu sezonu. Kakvi su planovi za omladinske selekcije?
Podizanje omladinskog pogona je primarni cilj i glavni zadatak kluba je proizvodnja igrača. Ulaskom u viši rang dobijamo mogućnost, što dosad nismo imali, da nam kadeti i juniori igraju kvalifikacije za kvalitetnu jedinstvenu ligu Srbije (sa Zvezdom, Partizanom, Megom…). Ako se ipak ne plasiramo, igraćemo međuregionalnu ligu sa 12 timova, odnosno 22 kola. Plan je i da pioniri nastupaju u međuregionalnoj ligi i bore se za plasman na državno prvenstvo. To je izuzetna prilika, da imamo mogućnost da igramo najkvalitetnija takmičenja i pravimo igrače, a ne da nam deca lutaju po Beogradu, gde od sto igrača uspeju dvojica.
